Stalni predstavnik Republike Srbije pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama u Beču, ambasador Žarko Obradović, predao je 04. jula 2022. godine akreditivna pisma šefici Kancelarije UN u Beču i izvršnoj direktorki Kancelarije UN za drogu i kriminal, Gadi Vali.

Tokom sastanaka, sagovornici su istakli značaj saradnje Republike Srbije i Kancelarije UN za drogu i kriminal za sveobuhvatni koncept bezbednosti, uključujući bezbednost granica, borbu protiv organizovanog kriminala, ilegalnih finansijskih tokova i konzumacije opojnih droga.

Ambasador Obradović je istakao da će Republika Srbija i u budućnosti nastaviti aktivnosti sa Kancelarijom UN za drogu i kriminal po svim pitanjima od zajedničkog interesa.

30. jun 2022. 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa predstavnicom OEBS-a za slobodu medija Terezom Ribeiro.

Selaković je poručio da Srbija pridaje veliki značaj pitanju slobode medija i saradnji sa predstavnikom OEBS-a za ovu oblast, ujedno, informišući sagovornicu da naša vlada ulaže velike napore u primeni Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja za period 2020-2025. godine.

S tim u vezi, Selaković je naveo da u izradi ovih dokumenata, kao i u njihovom sprovođenju, Srbija dobija značajnu ekspertsku pomoć OEBS-a, naročito istakavši da je Misija OEBS-a u Srbiji aktivno učestvovala u izradi Medijske strategije i Akcionog plana, a da sada, u svojstvu posmatrača, učestvuje u radu Radne grupe za praćenje sprovođenja Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije, kao i u radu Radne grupe Vlade za bezbednost i zaštitu novinara.

Kada je reč o Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara, ministar je preneo da ona, između ostalog, ima zadatak da podigne efikasnost reagovanja u slučajevima napada na novinare, i naglasio da je predsednica Vlade uložila mnogo energije i kredibiliteta u ovu temu.

Na kraju, Selaković je napomenuo da će se dalje izmene i dopune medijskih zakona u skladu sa Akcionim planom, nastaviti nakon formiranja Vlade Srbije, i da će pitanje vladavine prava i demokratskih sloboda biti visoko na agendi i buduće vlade.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Poželevši dobrodošlicu ambasadoru Obradoviću, GS Šmid je ukazala na važnost koju OEBS nastavlja da pridaje regionu JIE, bez obzira na aktuelne izazove sa kojima se ova organizacija suočava.

Tokom sastanka istaknut je značaj regionalne saradnje. U tom kontekstu, ambasador Obradović je upoznao GS Šmid sa svim pozitivnim efektima inicijative Otvoreni Balkan, čiji je Samit upravo završen u Ohridu i na kojem su, pored lidera Srbije, S. Makedonije i Albanije, učestvovali i predstavnici CG i BiH.

Tokom susreta razgovarano je i o aktivnostima OEBS u Srbiji i JIE. GS Šmid je pozvala ambasadora Obradovića da, uzimajući u obzir njegovo akademsko iskustvo, doprinese produbljenom razmatranju tema od interesa za OEBS. Takođe, GS je izrazila zainteresovanost za nastavak dijaloga sa ambasadorom Obradovićem o svim regionalnim pitanjima, ali i o pitanjima od šireg značaja za OEBS.

Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.

Predsednik Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.

Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave: Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu. Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak.

U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tomeda će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država. Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država. „Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“, zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

26. oktobar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković obratio se danas na Godišnjem sastanku šefova misija OEBS-a u regionu Jugoistočne Evrope.

Selaković je istakao da Srbija veliki značaj pridaje terenskom prisustvu OEBS-a, budući da smo već dve decenije domaćin dvema misijama na terenu u Beogradu i Prištini.

„Posebno smo ponosni na činjenicu da je saradnja sa Misijom OEBS-a u Srbiji, od njenog osnivanja bazirana na partnerskim odnosima“, rekao je Selaković i dodao da se saradnja Misije OEBS-a i naših institucija već dugi niz godina u Organizaciji ističe kao primer uspešnih odnosa zemlje domaćina i misije na terenu.

Takođe, Selaković je ukazao da podržavamo rad Misije OEBS na Kosovu i Metohiji, kao vidljivog međunarodnog statusno neutralnog prisustva u Pokrajini, koja deluje u skladu sa mandatom zasnovanim na rezoluciji SB UN 1244.

Selaković je naglasio da je Srbija posvećena unapređenju regionalne saradnje, da aktivno doprinosi rešavanju otvorenih pitanja, kao i da nastoji da težište stavi na ekonomsku saradnju kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“.

„Srbija ni u doba pandemije Kovid-19 nije zaboravila da veliki izazovi mogu biti prevaziđeni isključivo solidarnošću i posmatranjem regiona kao celine. Naša zemlja je vođena humanim motivima ustupila značajne količine vakcina susednim državama koje su zatražile tu vrstu pomoći, ali i omogućila njihovim državljanima da se vakcinišu u Republici Srbiji“, istakao je ministar.

Govoreći o značaju OEBS-a u čitavoj Jugoistočnoj Evropi, Selaković je podvukao ulogu Organizacije u podršci promocije poštovanja ljudskih prava, vladavine prava, ali i jačanju poverenja u procesu pomirenja u regionu.

Selaković je ukazao na značaj koji misije OEBS-a imaju u podršci reformama na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali i jačanju sveukupne saradnje u Jugoistočnoj Evropi.

Ministar je ocenio da bi povezivanje misija donelo vidljive rezultate na planu jačanja efikasnosti njihovog rada, i odgovoru na bezbednosne izazove, poput migrantske krize ili borbe protiv ekstremizma i radikalizacije.

„Koristim ovu priliku da ohrabrim sve misije na terenu u Jugoistočnoj Evropi da unaprede međusobnu saradnju, identifikujući oblasti za zajednički pristup i delovanje“, zaključio je svoje izlaganje ministar i poželeo učesnicima dobru diskusiju.

25. oktobar 2021. godine

Generalna sekretarka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Helga Šmid boravila je u poseti Beogradu tokom koje se sastala sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom Vlade Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem.

Predsednik Vučić je sa generalnom sekretarkom Šmid razgovarao o učešću ove institucije u reformskim procesima u Srbiji, kao i o prioritetima u budućoj saradnji, evropskom putu Srbije i reformama u oblasti vladavine prava.

Vučić je istakao značaj saradnje sa OEBS-om, čija su iskustva značajna za unapređenje reformskih procesa u Srbiji, naročito u savetodavnom aspektu prilikom sprovođenja reformi, kao i u pružanju podrške jačanju demokratskih institucija, podsticanju dijaloga i pružanju podrške civilnom sektoru.

„Za Srbiju je rad na nastavku reformi od ključnog interesa, kako za dalji napredak zemlje u svim oblastima, tako i u cilju očuvanja stabilnosti u regionu“, istakao je predsednik Vučić i dodao da rad na daljem unapređenju regionalnog povezivanja predstavlja jedno od temeljnih polazišta spoljne politike Srbije, dok je njen prioritet – punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

U tom kontekstu, predsednik je posebno naglasio da je Srbija spremna na ubrzanje pristupnog procesa i da je upravo zbog toga prihvatila i novu metodologiju pregovaranja.

Generalna sekretarka Šmid je naglasila da će OEBS, kao pouzdan partner Srbije, nastaviti da prenosi iskustva institucijama Srbije u pogledu najboljih praksi na našem reformskom putu. Ona je pohvalila Srbiju zbog rezultata i očiglednog napretka u svim oblastima od značaja, što je prikazao i najnoviji Izveštaj Evropske komisije, te da je napredak posebno ostvaren u sferi ekonomije i doprinosa regionalnoj stabilnosti i povezivanju.

Posebno je istakla spremnost OEBS-a da pruži podršku unapređenju medijske situacije u Srbiji, kao i u oblasti vladavine prava i primeni standarda zelene agende.

Sagovornici su takođe konstatovali da je uloga OEBS-a od izuzetnog značaja za regionalnu bezbednost i da je Srbija, u skladu sa načelima ove organizacije, čvrsto opredeljena da i dalje daje pun doprinos regionalnoj stabilnosti.

Predsednica Vlade Ana Brnabić je sa Šmid razgovarala o reformama koje Vlada Srbije sprovodi u brojnim oblastima, posebno kada je reč o vladavini prava, medijskim slobodama i bezbednosti novinara, ali i o saradnji u regionu i globalnim problemima sa kojima se suočava ceo Zapadni Balkan.

Brnabić je iskazala zahvalnost generalnoj sekretarki OEBS-a na podršci koju ta misija pruža Srbiji u ključnim reformama, istakavši da je jednako lično posvećena kako ustavnim promenama, tako i bezbednosti novinara, posebno žena u novinarstvu, jer je to, kako je naglasila, crvena linije preko koje se ne prelazi.

Jedna od tema o kojoj se razgovaralo bilo je i učešće žena u javnoj sferi i njihova zastupljenost na vodećim pozicijama, a premijerka je istakla da sa zadovoljstvom može da kaže da u nekim lokalnim samoupravama i gradovima Srbije žene prednjače na tim rukovodećim mestima, dok je njihova zastupljenost u Kancelariji za IT i eUpravu čak 60 odsto.

To nije bio plan, već razlog leži u tome što su žene najbolje radile taj posao, podvukla je Brnabić.

Sagovornice su razmenile mišljenja o oblastima u kojima je moguće produbiti saradnju Srbije sa Kancelarijom OEBS-a, poput regionalne saradnje, posebno kada je reč o organizovanom kriminalu i trafikingu.

Klimatske promene su identifikovane kao tema od posebnog značaja, pri čemu je Šmid dodala da će Misija nastaviti da pruža i stručnu pomoć i saradnju u svim oblastima za koje Srbija bude smatrala da je potrebno.

25. oktobar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa generalnom sekretarkom OEBS-a Helgom Šmid, koja boravi u prvoj poseti Republici Srbiji.

Ministar Selaković je posle sastanka rekao da Republika Srbija OEBS smatra jednom od najznačajnijih regionalnih bezbednosnih organizacija koja u današnjoj bezbednosnoj arhitekturi predstavlja platformu za dijalog i jedinstven format za zajedničko suočavanje sa bezbednosnim izazovima, ne samo na prostoru evropskog kontineta, već značajno šire.

„U srdačnom i prijateljskom razgovoru koji je počeo još juče prilikom dolaska gospođe Šmid u Srbiju, do jutrošnjeg sastanka u Ministarstvu spoljnih poslova, mogli smo da razmenimo mišljena i stavove o tome kako vidimo budući rad organizacije, ali i da ukažemo na ono na šta smo naročito ponosni, a to jeste činjenica da sa OEBS-om imamo izuzetno dobru saradnju”, naveo je šef srpske diplomatije.

U razgovoru sa generalnom sekretarkom OEBS-a, ministar Selaković je podsetio na posvećenost Srbije OEBS-u i principima te organizacije, koje je došlo do izražaja naročito prilikom predsedavanja Srbije OEBS-u 2015. godine, ali i tokom predsedavanja Forumu za bezbednosnu saradnju 2017. godine.

„U susret 50. godišnjici Helsinškog završnog akta izrazio sam spremnost Republike Srbije da zajedno sa drugim državama učesnicima radimo na reafirmaciji principa organizacije, naročito onih koji su utvrđeni Helsinškim završnim aktom”, naveo je ministar Selaković.

Prema njegovim rečima, ono što je specifičnost Republike Srbije u odnosu na ostalih 56 država učesnica jeste činjenica da u našoj državi postoje dve misije OEBS-a, jedna sa sedištem u Beogradu, druga sa sedištem u Prištini.

„Naročito smo ponosni na svoju saradnju sa Misijom sa sedištem u Beogradu, koja daje veoma značajan, ogroman i nesebičan doprinos reformskim procesima u Srbiji i onima koji su usmereni na stvaranje kvalitetnijeg, uređenijeg i efikasnijeg društva u kome svi želimo da živimo i koje jeste onako kakvo je potrebno da postoji u državi koja je kandidat za članstvo u EU, koja je strateški opredeljena za evropski put i koja u svemu što čini trudi se da dosegne taj najviši evropski nivo uređenosti”, naglasio je ministar Selaković.

Preneo je da je sa generalnom sekretarkom OEBS-a razgovorao i o funkcionisanju OEBS-ove misije na Kosovu i Metohiji.

„To je za nas bila prilika i da upoznamo gospođu Šmid sa poslednjim dešavanjima, naročitom sredinom septembra i oktobra, sa narastajućim tenzijama i činjenicom da je u poslednjih 10 meseci broj etnički motivisanih napada na srsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji značajno povećan u odnosu na isti period lane”, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da je za nastavak razgovora o Kosovu i Metohiji naročito važno funkcionisanje OEBS-ove misije sa sedištem u Prištini koju, kako je rekao ministar Selaković, smatramo najvažnijim međunarodnim statusno neutralnim prisustvom od strane jedne regionalne međunarodne organizacije na terenu, a to statusno neutralno prisustvo je u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.

„Naročito smo istakli zahvalnost na delovanju ambasadora Bratua tokom njegovog manadata šefa OMIK-a i posebnu pažnju posvetili programu za ljudska prava i zajednice koji je u to vreme počeo sa delovanjem i koji daje jedan izuzetan doprinos funkcionisanju same Misije”, naveo je šef srpske diplomatije.

Kako je preneo, posebna tema današnjeg razgovora bila je stanje u regionu i da je sagovornicu upoznao sa našim pozicijama u odnosu na glavna dešavanja u regionu.

„Naročito sam istakao našu posvećenost izgradnji dobrosusedskih odnosa, očuvanju stabilnosti i jačanju regionalnih integracija, posebno podvlačeći inicijativu ‘Otvoreni Balkan’, kao i sve ono što je usmereno jačanju komunikacije među državama u našem regionu, ali i ostarivanju jačanja saradnje i građana naših država”, rekao je ministar Selaković.

Zahvalio je Šmid na posvećenosti koju pokazuje prema našem regionu i na zainteresovanosti i razumevanju za pitanja i izazove sa kojima se suočavamo, kao i na konstruktivnosti u razovorima koje su do sada imali.

„U Srbiji imate iskrenog i pouzdanog partnera. Mi ćemo tako nastaviti da se ponašamo. Uvek ste dobrodošli”, naveo je ministar Selaković i dodao da bi svaki njen dolazak trebalo da bude podrška da od Srbije stvorimo još uređenije i stabilnije društvo.

Ministar Selaković je rekao da će Srbija postupajući odgovorno, ozbiljno i mudro kao i do sada što je činila, davati ključni doprinos očuvanju mira i stabilnosti u regionu, ali i promociji onoga što su najbolje evropske vrednosti, naročito kada je u pitanju ono što je u nadležnosti OEBS-a.

15. oktobar 2021. godine

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

Beograd, 11. oktobar 2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, otvarajući komemorativni samit povodom 60-godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, da je međunarodna saradnja, uz poštovanje fundamentalnih principa, jedini put ka razvoju i prosperitetu čovečanstva.

Predsednik Vučić, koji je svoje obraćanje na ovom skupu započeo rečima "dobro došli kući", istakao je da je Beograd bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi mir.

Osnovna ideja oko koje su se okupili naši prethodnici kada su osnivali Pokret bio je mir, koji je osnov za razvoj saradnje, bilo da je reč o političkoj ili ekonomskoj, rekao je on.

Nadam se da nećemo razgovarati samo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo da izgradimo zajedno. Svet dijaloga, kompromisa i mira i dalje je moguć i dostižan, poručio je predsednik Republike.

Predsednik Vučić je ukazao na to da Agenda održivog razvoja UN 2030. promoviše tri principa – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava, dodavši da je Srbija kao pravni naslednik Jugoslavije, osnivač Ujedinjenih nacija i Pokreta nesvrstanih ponosni promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih normi.

Velika je privilegija i čast za Srbiju to što smo se okupili u Beogradu, gde ćete se osećati kao kod kuće. Uveren sam da naša prestonica, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija i tačka kontakta Istoka i Zapada, može da vas podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje, naveo je on.

Predsednik Republike je posebno izrazio zadovoljstvo time što ima priliku da vidi prijatelje iz udaljenih zemalja, kojima teška situacija u vezi sa COVID-19 nije bila prepreka da doputuju u Beograd, čime su pokazali koliki značaj pridaju ovoj organizaciji, ali i ukazali čast Srbiji.

U vreme kada, nažalost, ima samo nekolicina multilateralnih sastanaka u svetu, biće ovo izuzetna i retka prilika da razgovaramo o svim pitanjima licem u lice, predočio je on.

Prema njegovim rečima, obeležavanje godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih predstavlja želju da se oda počast ovom pokretu, koji je u vreme blokovskih podela dao značajan doprinos i viziju zasnovanu na poštovanju, napomenuvši da u njemu nije bilo mesta za dominaciju jedne države nad drugom.

Pokret, kako je dodao, imao je suštinsku ulogu u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije i promovisao je jednakost i društveni i ekonomski razvoj svih zemalja.

Uprkos usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih je uspešna priča, ocenio je predsednik Vučić i dodao da danas nije dovoljno da se nostalgično prisećamo zlatnog doba Pokreta, već se mora raditi na ispunjenju ciljeva, među kojima je budućnost jednakih, u kojoj se ista prava primenjuju na sve.

Predsednik Republike je poručio da pravo da se odlučuje o sopstvenoj sudbini nije greh, već pravo koje mora da pripada svima bez obzira na snagu i moć kojom se raspolaže.

Predsednik Vučić je ocenio da je svet danas drugačiji u odnosu na onaj iz od 1961. godine, jer su gobalizacija, međuzavisnost i razvoj novih tehnologija planetu učinili manjom, ostvarujući uticaj na živote svih.

Istovremeno, izazovi sa kojima se suočavamo ne znaju za granice, a i njihova priroda je složenija. Zato je potrebno da više nego ikada radimo na razvoju multilateralizma, jer nijedna država nije izolovana, niti ostrvo samo za sebe, a saradnja je jedini put ka prosperitetu, istakao je on.

Prema njegovim rečima, to je osnova na kojoj, uprkos razlikama, stoje članice Pokreta, koji je simbol slobodoljubivog dela sveta, spremnog da se bori za slobodu, nezavisnost i suverenitet.

Predsednik Republike je naglasio da Srbija najbolje zna koliko je to teško, jer vodi borbu za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je predočio da Srbija svojom borbom brani univerzalne pricipe na kojima počiva Povelja UN, principe međunarodnog prava, ali i neke od najvažnijih vrednosti Pokreta.

Prema njegovim rečima, Srbija ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi garantovalo trajni mir u pokrajini, uverena da je to odraz naše snage, a ne slabosti.

Kako je naglasio, Srbija, kao naslednica SFRJ, nikad nije prestala da stremi jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima širom sveta.

Ponosni smo na to što, kao neutralna zemlja na putu ka Evropskoj uniji, radimo i na jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima Azije, Afrike, Pacifika, Latinske Amerike, poručio je on.

Predsednik Republike je ukazao na to da je Srbija nezavisna država, koja sama donosi odluke, pouzdan je partner svojim prijateljima, spremna da svima pruži ruku saradnje.

Predsednik Vučić je podsetio na to da je Srbija u proteklom periodu nesebično pomogla svima kojima je to bilo potrebno, sa više od milion vakcina protiv koronavirusa, od kojih je više od polovine donirano afričkim i azijskim zemljama, dodajući da će naša zemlja to nastaviti da čini, dok ovaj virus ne postane prošlost.

Imate odanog prijatelja u Srbiji, i to nisu prazne reči. Uprkos svim pritiscima, Srbija nikada neće okrenuti leđa prijateljima, podvukao je predsednik Vučić.

Samit zajednički organizuju Srbija i Azerbejdžan, a brojni svetski zvaničnici razgovaraće danas i sutra na Beogradskom sajmu, u gradu u kome je Pokret održao prvu konferenciju 1. septembra 1961. godine.

Učesnicima tog samita video-linkom obratio se predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je poručio da će ta zemlja ojačati saradnju unutar Pokreta kako bi se osnažila pravda i poštovanje međunarodnog prava.

Alijev je rekao da je Pokret nesvrstanih najveća međunarodna institucija posle Generalne skupštine UN i predstavlja primer multilateralizma, budući da obuhvata 120 zemalja članica sa različitim političkim, istorijskim i kulturološkim odlikama.

On je naveo da su članice tog pokreta jednoglasno odlučile da se produži predsedavanje Azerbejdžanu još godinu dana, najavivši da će ta zemlja kao predsedavajuća nastaviti da radi na jačanju solidarnosti unutar Pokreta i na njegovoj globalnoj vidljivosti.

Na skupu su prisutne delegacije članica Pokreta nesvrstanih iz više od 105 zemalja i brojnih međunarodnih organizacija, a na njemu učestvuje približno 50 šefova država, vlada i ministara spoljnih poslova.

Delegacije su dočekali šefovi diplomatija Srbije i Azerbejdžana Nikola Selaković i Džejhun Bajramov.

24. maj 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa predsedavajućom OEBS-u i ministarkom inostranih poslova Kraljevine Švedske An Linde.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare Selaković je rekao da je za Srbiju OEBS jedna od najvažnijih bezbednosnih međunarodnih organizacija i dodao da je naša zemlja oduvek bila i jeste posvećena jačanju kapaciteta OEBS-a.

S tim u vezi, precizirao je da trenutno u okviru misija OEBS-a službuje 46 naših građana.

„Sa velikom pažnjom pratimo aktivnosti švedskog predsedavanja OEBS-u i podržavamo prioritete koji su postavljeni od strane švedskog predsedavanja, a koje je danas ministarka Linde imala priliku da iznese na sastanku. Takođe, podržavamo i napore OEBS-a da u narednom periodu uspe da pronađe put za stvaranje konsenzusa po pitanju usvajanja budžeta OEBS-a za 2021. godinu“, rekao je Selaković.

Istakao je da je OEBS za Srbiju od naročite važnosti imajući u vidu da se na teritoriji naše zemlje nalaze dve misije OEBS-a, u Beogradu i Prištini.

„Sa misijom OEBS-a u Beogradu imamo izuzetnu saradnju. Pomoć i podršku na putu Srbije ka reformisanju našeg društva u prethodnih više od 20 godina dala je Misija OEBS-a i uvereni smo da ćemo u periodu koji je pred nama biti u prilici da nastavimo tu dobru saradnju“, rekao je Selaković.

On je naveo da je za Beograd izuzetno važan statusno neutralan pristup kada je u pitanju KiM i dodao da OEBS-ova misija na KiM predstavlja najvidiljiviju statusno neutralnu misiju u čitavom OEBS-u, a i na samom terenu, kada je u pitanju naša južna pokrajina.

„Dobili smo uveravanja da će do sada dobro upražnjavana praksa poštovanja upravo ove statusne neutralnosti OEBS-a biti nastavljena i u toku švedskog predsedavanja, kako po pitanju delovanja na terenu, tako i prilikom poseta KiM i učešća predstavnika privremenih institucija samouprave na sastancima sa misijom OEBS-a na KiM“, rekao je Selaković.

Naveo je da je na sastanku bilo reči i o reformama koje se sprovode u srpskom društvu.

„Dotakli smo se pitanja očuvanja i zaštite ljudskih prava, medijskih sloboda, a naročito rodne ravnopravnosti, veće zastupljenosti žena u funkcionisanju našeg političkog sistema i javnih institucija“, rekao je Selaković.

Na sastanku je, kaže, bilo reči i o dijalogu Beograda i Prištine kao nečemu što je, ističe, od suštinske važnosti za dalje funkcionisanje čitavog regiona, a ne samo zaštite naših državnih i nacionalnih interesa.

Predsedvajuća OEBS-u istakla je snažno partnerstvo OEBS-a i Srbije u strateškim prioritetima, te naglasila da je Srbija postigla opšti napredak, dodajući da fokus sada treba da bude na nezavisnosti sudstva, unapređenju slobodnih i nezavisnih medija i borbi protiv organizovanog kriminala.

OEBS je, kako je istakla, spreman da nastavi da podržava taj put Srbije.

Linde je naglasila ulogu koju Srbija ima u podržavanju regionalne bezbednosti i dodala da je za svaku pohvalu što je Srbija ponudila vakcinaciju zemljama u regionu.

Poručila je da će Švedska nastaviti da pruža snažnu podršku evropskim integracijama Srbije i dodala da se raduje daljem osnaživanju saradnje između OEBS-a i Srbije, kao i između Švedske i Srbije.

Izvor: Tanjug

20. maj 2021. godine

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

21. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

19. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video-linka sa visokim komesarom OEBS-a za nacionalne manjine Kajratom Abdrahmanovim.

Ministar je čestitao Abdrahmanovu na izboru na ovu važnu funkciju ističući značaj koji Srbija pridaje instituciji visokog komesara, sa kojom godinama ostvaruje kvalitetnu saradnju.

Selaković je poručio da je Srbija duboko posvećena zaštiti i unapređenju prava pripadnika nacionalnih manjina koji žive na njenoj teritoriji.

Podvukao je da Srbija primenjuje jedan od najprogresivnijih zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina, da se konstantno radi na unapređenju institucionalnog i pravnog okvira i na njegovoj implementaciji. Takođe, ministar je dodao da je Srbija uvek bila otvorena za savete i podršku različitih međunarodnih organizacija, ali i spremna da podeli svoja bogata iskustva u zaštiti manjinskih prava.

Šef srpske diplomatije posebno je ocenio kao iznenađujuću agresivnu kampanju pojedinih albanskih političara koja za cilj ima internacionalizaciju pitanja navodnog ugrožavanja albanske nacionalne manjine u Srbiji.

Selaković je naglasio da državni organi Srbije sprovode nepristrasno pozitivne zakonske propise prema svim građanima na svojoj teritoriji, nezavisno od njihove nacionalne, verske ili druge pripadnosti i da će tako uvek i biti.

Tokom današnjeg razgovora ministar je sagovornika informisao i o statusu i položaju srpskog naroda u zemljama regiona i zatražio je od visokog komesara Abdrahmanova da ovo pitanje drži visoko na svojoj agendi.

Beograd, 9. februar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković obratio se danas (3.12) na 27. Ministarskom sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koji je organizovan video-konferencijom u sklopu predsedavanja Albanije.

Šef srpske diplomatije ukazao je na značaj koji Srbija pridaje razvoju regionalne saradnje, a naročito na podršku koju pruža mirnom rešavanju svih konflikata na prostoru OEBS-a, stoga je naglasio da je više nego ikada potrebno jačanje solidarnosti i multilateralizma u politički izazovnom vremenu dodatno opterećenom nezapamćenim društveno-ekonomskim posledicama pandemije.

Ministar je ukazao na to da jake i autonomne institucije, predvođene profesionalnim i kompetentnim kadrom, igraju važnu ulogu u očuvanju i primeni normi i principa OEBS-a. U skladu sa tim Selaković je pozdravio postizanje konsenzusa o imenovanju visokokvalifikovanih pojedinaca koji će voditi Sekretarijat i autonomne institucije OEBS-a.

Srbija je, prema njegovim rečima, uprkos situaciji na Zapadnom Balkanu, koji je pogođen stagnacijom proširenja EU, posvećena evropskim integracijama i regionalnoj saradnji.

Selaković je podsetio da se nalazimo u godini koja je simbolična iz nekoliko razloga, te da je obeležavanje 75 godina od završetka Drugog svetskog rata, koji i dalje predstavlja lekciju za budućnost, poziv na kolektivno delovanje, preuzimanje odgovornosti i premošćavanje razlika u svrhu postizanja zajedničkog cilja.

Ministar Selaković se osvrnuo i na ovogodišnje obeležavanje 45. godišnjice Helsinškog završnog akta, koji je definisao deset osnovnih principa regulisanja odnosa između država, poput jednakosti, poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nepovredivosti međunarodnopriznatih granica, rešavanja svih sporova mirnim putem kroz obostrano prihvatljiva rešenja.

„Nažalost, događaji koji su usledili, pre svega narušavanje teritorijalnog integriteta država učesnica kroz akte sile, gde je povreda međunarodnopriznatih granica Srbije eklatantan primer, opominju nas da krize i nesporazumi na prostoru OEBS-a nastaju upravo zbog selektivne primene i nepoštovanja osnovnih principa i normi Helsinškog završnog akta. Zato je potrebno uložiti dodatni, zajednički napor svih država učesnica na obnovi i povratku izvornim principima i normama na kojima se i bazira naša Organizacija", rekao je Selaković.

Godina koja je za nama obeležena je i obnovom dijaloga Beograda i Prištine, istakao je ministar, i ukazao na to da istinski napredak nije moguće postići ukoliko se preuzete obaveze iz Briselskog sporazuma u potpunosti ne primene.

,,To se prvenstveno odnosi na primenu dela Sporazuma o stvaranju Zajednice srpskih opština (ZSO) koja bi pružila institucionalizovanu zaštitu srpskog naroda na KiM, što Priština odbija da primeni već više od sedam godina. Republika Srbija očekuje od država koje su zainteresovane za uspeh budućeg dijaloga, i uz čije posredovanje se on održava, da izvrše jasan, nedvosmislen i odlučan pritisak na prištinske vlasti da konačno i bez daljih odlaganja ispune svoju obavezu", naglasio je ministar, podsetivši da se više od 40 odsto Briselskog sporazuma odnosi na ZSO.

Selaković je pozdravio prestanak neprijateljstva i postizanje sporazuma o prekidu vatre u Nagorno Karabahu pod pokroviteljstvom Rusije, kao i ohrabrujuće početne korake u pogledu stabilizacije i rešavanja krize u i oko Ukrajine.

Na sledećem linkovima možete pronaći korisne informacije o Republici Srbiji kao povoljnoj destinaciji za poslovanje, kao i investiranje u istraživanje i razvoj novih tehnologija: 

“SERBIA – Emerging tech developing hub” 

“Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede”

 Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Ivica Tončev, zadužen za nadzor rada diplomatsko-konularne mreže Republike Srbije, obišao je Stalnu misiju Republike Srbije pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama u Beču i upoznao se sa načinom rada Misije u vanrednim okolnostima, izazvanim pandemijom zarazne bolesti COVID-19. 

 Državni sekretar Tončev razgovarao je sa stalnom predstavnicom R. Srbije pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama u Beču, amb. Roksandom Ninčić, o normalizaciji radnog procesa Misije nakon ukidanja vanrednog stanja u R. Srbiji, a u skladu sa zdravstvenom situacijom, propisima i epidemiološkim merama u Austriji, i ponudio svu neophodnu pomoć Ministarstva spoljnih poslova u daljoj primeni preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19 nakon ukidanja vanrednog stanja. 

Delegacija Republike Srbije, koju su predvodili v.d. pomoćnika  ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku ambasador Branimir Filipović i pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane general-major Milan Mojsilović, učestvovala je na Godišnjoj preglednoj bezbednosnoj konferenciji OEBS, održanoj od 26. do 28. juna u Beču.

Ova konferencija se održava svake godine, saglasno odluci Ministarskog saveta iz decembra 2002. godine i predstavlja najznačajniji skup OEBS-a u političko-vojnoj dimenziji.

U toku trodnevnog rada razmotrena su pitanja evropske bezbednosti i razmenjena mišljenja o ključnim bezbednosnim izazovima  i doprinosu koji daje OEBS u suočavanju sa  njima. Održane su posebne sesije posvećene obezbeđivanju stabilnosti u regionu OEBS-a u kontekstu razvoja situacije u Ukrajini; izgradnji bezbednosti i poverenja u regionu OEBS-a, strukturnom  dijalogu; upravljanju krizama i postkonfliktnoj rehabilitaciji, kontroli naoružanja i izazovima koje donose migracije i transnacionalne pretnje.

Ambasador Filipović i general Mojsilović učestvovali su i izlagali prilikom otvaranja skupa i na sesijama posvećenim strukturalnom  dijalogu, kontroli naoružanja i izazovima koje donose migracije i transnacionalne pretnje, kao i terorizam.

Postignuti rezultati Sporazuma o pod-regionalnoj kontroli naoružanja razmatrani su na sastanku Foruma za Bezbednosnu saradnju 25. oktobra 2017. godine u Beču. Sporazum služi kao okvir za saradnju BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbiju u promovisanju mira i stabilnosti u regionu.

Branimir Filipović, pomoćnik ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku, istakao je da Sporazum predstavlja značajan dodatni faktor u kontekstu konsolidacije pomirenja, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Takođe je izjavio da Sporazum predstavlja uspešan model post-konfliktne rehabilitacije, koji može biti iskorišćen u rešavanju konflikata u drugim regionima OEBS, pod uslovom da sve strane konflikta pokažu spremnost za sprovođenje postignutih dogovora.

Filipović je takođe podvukao da su postignuti uspesi u okviru režima kontrole naoružanja, rezultat prvenstveno političke volje država potpisnica da se dostignu ciljevi definisani u Sporazumu. Ukazao je na značajnu OEBS-a i podršku pruženu od strane država Kontakt-grupe – SAD, Ruske Federacije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije. Ove zemlje, koje dele status verifikatora, nastavljaju da prate implementaciju Sporazuma.

Okvir za pregovore o Sporazumu o pod-regionalnoj kontroli naoružanja, potpisanom 1996. godine, uspostavljen je na osnovu Člana IV, Aneksa 1-B Dejtonskog mirovnog sporazuma, te je poznatiji kao Sporazum o Članu IV. Glavne odredbe Sporazuma ograničavaju nabavku pet kategorija naoružanja, uključujući tenkove, artiljerijsko naoružanje (preko kalibra 75mm), oklopna vozila, borbene avione i borbene helikoptere.

Beč, 18. oktobar 2017. godine – Uloga bezbednosnih snaga u podršci nacionalnim Vladama u upravljanju migracionih kriza bila je fokus današnje debate Foruma za bezbednosnu saradnju, organizovanog pod predsedavanjem Srbije.

Govornici su naglasili značaj konsolidovanih napora bezbednosnih snaga u regulaciji migracija, posebno u kontekstu borbe protiv trans-nacionalnih pretnji kao što je krijumčarenje ljudi na migracionim rutama. Takođe su ukazali da migracioni tokovi, kada se ne upravljaju u skladu sa principima ljudskih prava, na sveobuhvatan i koordinisan način, imaju potencijal da podriju međunarodnu saradnju, stabilnost i bezbednost.

Vladimir Rebić, generalni direktor Policije R.Srbije, istakao je da bi odgovor u upravljanju migracionim tokovima trebalo da bude snažan - na nacionalnom, regionalnom, Evropskom i međunarodnom nivou, kroz međusobnu saradnju i pružanje pomoći. Rebić je ukazao da Vlada Srbije trenutno nastoji da izađe u susret potrebama velikog broja izbeglica u zemlji, na efikasan i human način.

Vlada Srbije je 2015. godine razvila nacrt akcionog plana kao odgovor na povećan priliv izbeglica i migranata, kojim su identifikovane relevantne institucije i organizacije, konkretni zadaci, mere i aktivnosti koje je potrebno sprovesti, kao i alokacija potrebnih resursa za rešavanje ovog pitanja.

Parlamentarni nadzor bezbednosnih snaga i načini rešavanja izazova njegove implementacije bili su fokus zasedanja Foruma za bezbednosnu saradnju održanog u okviru srpskog predsedavanja, 27. septembra, u Beču.

Marija Obradović, šef Komiteta za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije, ukazala je da je za proces implementacije demokratske kontrole potrebno vreme i napor.

U Srbiji, odgovornost za nadzor vojske i policije počiva u okviru skupštinskog Komiteta za odbranu i unutrašnja pitanja, dok je parlamentarna kontrola bezbednosnih službi dodeljena zasebnom Komitetu - oba ustanovljena 2012. godine. Obradović je istakla da su dve nedavno ustanovljene prakse ojačale nadzor Skupštine Srbije, naime održavanje redovnih brifinga Komiteta od strane ministara, kao i javnih rasprava.

Tokom protekle četiri godine, uspostavljena je praksa redovnog prisustva ministara unutrašnjih poslova i odbrane pred komitetima, koji se ujedno i uživo emituju na internet portalu Skupštine Srbije.

Sa druge strane, Obradović je naglasila da je situacija drugačija u vezi sa Komitetom za kontrolu bezbednosnih službi, s obzirom da su ove sesije zatvorene za javnost.

„Najveći izazov jeste uspostavljanje balansa između potrebe da rad skupštinskih komiteta bude transparentan i potrebe da se zaštite poverljive informacije, od značaja za nacionalnu bezbednost“, izjavila je Obradović.

Beč, 20. septembra

Učesnici 862. zasedanja Foruma za bezbednosnu saradnju pod predsedavanjem Republike Srbije  razgovarali su o regionalnim naporima u borbi protiv nezakonite trgovine streljačkim i lakim naoružanjem u Jugoistočnoj Evropi.

Aleksandar Radomirović, načelnik Odeljenja za forenziku Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije predstavio je nacionalni pravni okvir i rezultate policije u sprečavanju krijumčarenja streljačkog i lakog naoružanja. Slobodan Bošković je govorio o aktivnostima Centra za kontrolu streljačkog i lakog naoruzanja u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi (SEESAC) u regionu. Analitičar Europola Martin van der Meij, podelio je iskustva Organizacije u oblasti saradnje sa nadležnim vlastima u državama učesnicama OEBS.

Njihove interesantne i stimulativne prezentacije podstakle su aktivnu debatu na sastanku.

Beč, 13. septembar 2017. godine – Vojska igra značajnu ulogu u implementaciji Rezolucije 1325 kroz povećavanje zastupljenosti žena u oružanim snagama i kroz povećanje njihove uloge u konfliktnim i mirovnim operacijama, naglasili su govornici na zasedanju Foruma za bezbednosnu saradnju OEBS koje je održano danas u organizaciji srpskog predsedavanja.

Otvarajući zasedanje, Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije Zoran Đorđevic, najavio je da je Srbija započela implementaciju drugog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije SB UN 1325 o Ženama, miru i bezbednosti za period 2017-2020, koji je usvojen u maju ove godine.

Drugi NAP “sadrži aktivnosti usmerene ka sprečavanju nasilja nad ženama u multinacionalnim operacijama, u konfliktnoj i post-konfliktnoj rehabilitaciji društva, kao i u kriznim i vanrednim situacijama”, izjavio je Đorđevic. Dodao je i da novi NAP predviđa koordinatore zadužene za implementaciju Plana na svim nivoima. “Neka ministarstva, uključujući Ministarstvo odbrane, za ovo su odredili ne samo ljudska, već i finansijska sredstva”, ukazao je Đorđevic.

 “Vlada Republike Srbije je posvećena zaštiti prava žena i promovisanju ciljeva Rezolucije SB UN 1325 u Srbiji, kao i na međunarodnom nivou”, naglasio je ministar.

Beč, 06. septembar 2017 – Srbija će se truditi da ojača fokus OEBS na političko- vojnu bezbednost kroz razgovore i konsultacije o bezbednosti i stabilnosti u regionu OEBS, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Ivica Dačić na otvaranju prve sednice Foruma za bezbednosnu saradnju pod srpskim predsedavanjem danas u Beču.

Dačić je naglasio se region suočava s brojnim izazovima, kao što su rastuća radikalizacija i terorizam, kretanja migranata i izbeglica, zloupotreba informaciono-komunikacionih tehnologija i krijumčarenje ljudi, droge i oružja, koji ugrožavaju ukupnu bezbednosnu situaciju u Evropi.

„Dok OEBS i dalje traga kako najbolje da odgovori na te izazove, jasno je da se s njima uspešno može suočiti samo kroz zajedničke napore država učesnica“, izjavio je Dačić.

U vezi sa strukturalnim dijalogom, koji je pokrenut da bi se poboljšalo razumevanje aktuelnih i budućih izazova u regionu OEBS, izrazio je nadu da će ga „države učesnice prihvatiti kao metod za deeskalaciju tenzija“ i najavio za oktobar specijalni zajednički sastanak Foruma i Stalnog saveta OEBS na ovu temu.

Dačić je rekao da će tokom predsedavanja Forumom Srbija nastaviti napore za povećavanje zastupljenosti žena u oružanim snagama, s posebnim fokusom na ulogu sektora odbrane u primeni rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o ženama, miru i bezbednosti.

Tokom srpskog predsedavanja Forumom, raspravljaće se i o kontroli konvencionalnog naoružanja i merama za izgradnju poverenja i bezbednosti; regionalnim naporima za suzbijanje nezakonite trgovine streljačkim i lakim naoružanjem; pomoći snaga bezednosti civilnim vlastima u migrantskoj krizi i ulozi parlamenata u kontroli oružanih i snaga bezbednosti. Poseban sastanak biće posvećen projektima OEBS u oblasti streljačkog i lakog naoružanja i zaliha konvencionalne municije.

Srbija će predsedavati Forumom za bezbednosnu saradnju OEBS do kraja godine.

Republika Srbija će do kraja godine predsedavati Forumom za bezbednosnu saradnju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Forum je najvažnije mesto za razmatranje vojno-političkih aspekata bezbednosti u okviru OEBS. Cilj Foruma je jačanje vojne bezbednosti, stabilnosti i saradnje u Evropi, kao i primena mera za izgradnju poverenja kroz diskusije među zemljama-učesnicama OEBS.

Kao predsedavajuća, Srbija je posvećena otvorenom dijalogu o temama na dnevnom redu Foruma za bezbednosnu saradnju. U saradnji sa Trojkom, Sekretarijatom i predsedavanjem OEBS pripremljen je bogat, raznovrstan i balansiran program rada sa fokusom na jačanje vojno-političke bezbednosti u regionu OEBS kroz seriju bezbednosnih dijaloga. Njihov cilj je razmena mišljenja, ideja i iskustava o unapređenju stabilnosti, u duhu inkluzivnosti, transparentnosti i saradnje.

Predsedavanje Srbije Forumom će 06. septembra otvoriti prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Beč, 7 april 2017. godine

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra za bezbednosnu politiku ambasador Branimir Filipović predvodio je delegaciju Ministarstva spoljnih poslova na prvom tematskom sastanku Strukturalnog dijaloga o aktelnim i budućim bezbednosnim izazovima i rizicima u regionu OEBS-a, koji je održan u Beču,  7. aprila 2017. godine. Tema ovog sastanka se odnosila na „Saglasna i suprostavljena poimanja pretnji u regionu OEBS-a“.

Na ministarskom sastanku OEBS, koji je održan u Hamburgu, decembra 2016. godine, ministri 57 država učesnica OEBS su se saglasili da se otpočne sa ovim strukturalnim dijalogom, usvajajući Deklaraciju („od Lisabona do Hamburga“) povodom 20 godina uspostavljanja okvira OEBS-a za kontrolu naoružanja.   
 
Učestvujući na ovom skupu, ambasador Filipović je istakao da Republika Srbija podržava Strukturalni dijalog koji na osmišljen, transparentan i inkluzivan način treba da otvori vrata suštinskim i produktivnim razgovorima o pitanjima suzbijanja bezbednosnih rizika u regionu OEBS-a, kao i da bude instrument za izgradnju poverenja i jačanja saradnje država učesnica OEBS-a u ovoj oblasti. 

http://www.osce-vienna.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Tender_-_Zoran_Djindjic_spomenik.pdf

Od 13-17. marta 2017. godine, u Beču, održano je 60. zasedanje Komisije za opojne droge. Delegacija Republike Srbije imala je aktivno učešće na sastanku, kao i u pratećim događajima održanim na marginama konferencije.

Zasedanje Foruma za bezbednosnu saradnju (FSC) Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OSCE), u čijem radu učestvuje 57 zemalja, održano je 30. novembra u Beču. Na forumu su, između ostalog, predstavljeni rezultati u dosadašnjoj realizaciji Programa za upravljanje zalihama konvencionalne municije (CASM) u Republici Srbiji koje je predstavio general-major Bojan Zrnić, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije, koji je i predsedavajući Izvršnog odbora programa CASM.

Stalna misija Republike Srbije pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama u Beču i ove godine je učestvovala na UN humanitarnom bazaru, koji se tradicionalno održava u sedištu Ujedinjenih nacija u Beču.

Na ovoj humanitarnoj manifestaciji učestvovali su predstavnici više od 90 država, a sav prikupljeni novac doniran je u humanitarne svrhe za pomoć deci oboleloj od raka, između ostalog i u zemljama Jugoistočne Evrope.

Učešće Republike Srbije na ovogodišnjem UN bazaru svojim donacijama podržale su brojne domaće kompanije (Atlantic Grupa - Bakina Tajna, Jaffa, Kafeterija, Podrum Radovanović, Vinarija Kovačević, Intersistem i dr). Pored humanitarnog karaktera ove manifestacije, predstavljanjem domaćih proizvoda zajednički smo doprineli boljoj promociji naše države u svetu.

OGLAS ZA PRUŽANjE USLUGA U CILjU OTUĐENjA NEPOKRETNOSTI – OTUĐENjA DIPLOMATSKE NEPOKRETNE IMOVINE U NjUJORKU (SJEDINjENE AMERIČKE DRŽAVE), TOKIJU (JAPAN), BONU (NEMAČKA) I BERNU (ŠVAJCARSKA)

Mediteranska konferencija OEBS sa temom Mladi severno i južno od Sredozemnog mora: suočavanje sa bezbednosnim izazovima i poboljšavanje prilika održana je 5-6. oktobra u Beču. Na konferenciji su razmotreni uloga i položaj mladih u borbi protiv terorizma i nasilnog ekstremizma, kao i njihova zaštita u kontekstu migrantske krize.

Delegaciju Srbije predvodila je ambasador Roksanda Ninčić, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, koja je podsetila da su teme ovogodišnje Mediteranske konferencije bile visoko na listi prioriteta našeg predsedavanja OEBS 2015, odnosno našeg predsedavanja Mediteranskom Kontakt grupom tokom 2014. godine. Istakla je da akutelni bezbednosni izazovi danas možda više nego ikada ukazuju na povezanost između dešavanja na Mediteranu i stabilnosti u regionu OEBS, a da su upravo mladi populacija koja je najviše pogođena. Naglasila je da države dele zajedničku odgovornost u pogledu efikasne borbe protiv terorizma i radikalnog ekstremizma.

Mediteranske partnere OEBS čine Maroko, Alžir, Tunis, Egipat, Izrael i Jordan. U 2016. godini Grupom za saradnju sa mediteranskim partnerima predsedava Austrija.

Učešće Republike Srbije na Preglednoj bezbednosnoj konferenciji OEBS u Beču
(28-30. juni 2016. godine)

Godišnja Pregledna konferencija OEBS o bezbednosti održana je u Beču od 28 do 30. juna 2016. godine. Ova godišnja konferencija, koja se redovno održava saglasno odluci Ministarskog saveta OEBS iz decembra 2002. godine, predstavlja najznačajniji skup OEBS-a u prvoj, vojno-političkoj dimenziji.
Na ovom skupu iz Ministarstva spoljnih poslova učestvovao je v.d. pomoćnika ministra za bezbednosnu politiku ambasador Branimir Filipović i šef Misije RS pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama u Beču amb. Vuk Žugić, a iz Ministarstva odbrane zastupnik pomoćnika ministra za politiku odbrane i načelnik uprave za organizaciju Sektora za politiku odbrane general-major Slađan Đorđević.
Na otvaranju konferencije razmotreno je pitanje evropske bezbednosti i razmenjena su mišljenja o ključnim bezbednosnim pitanjima i doprinosu OEBS-a u suočavanju sa tim izazovima. Takođe, održane su i posebne sednice posvećene: postizanju bezbednosti i stabilnosti u regionu OEBS u kontekstu razvoja događaja u Ukrajini; razmatranju konfliktnih situacija kojima se bavi OEBS; izazovima koje donose transnacionalne bezbednosne pretnje, poput nekontrolisanih migracija i terorizma; jačanju instrumenata OEBS u prevenciji i upravljanju krizama, kao i postkonfliktnoj rehabilitaciji i kontroli konvencionalnog naoružanja i merama za izgradnju poverenja.

Jelena Vasiljevic, pomoćnica šefa Uprave granične policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, učestvovala je kao uvodničar na četvrtom sastanku Neformalne radne grupe OEBS za migracije, 11 maja 2016.g. u Beču. Ovom prilikom Jelena Vasiljević je predstavila mere koje Republika Srbija preduzima kao odgovor na povećan priliv migranata.

Parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji za 2016. godinu

Državljani Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje pravo glasanja, mogu se obratiti Ambasadi Republike Srbije u Austriji. Kontakt informacije i radno vreme Ambasade možete pronaći na internet portalu http://www.vienna.mfa.gov.rs/cir/

Seminar OEBS o vojnim doktrinama na visokom nivou

Zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Jovica Draganić učestvovao je na seminaru o vojnim doktrinama na visokom nivou koji je, u organizaciji Foruma za bezbednosnu saradnju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, održan od 15-17. februara 2016.g. u Kongresnom centru Hofburg u Beču. Učesnici seminara razmenili su mišljenja o glavnim bezbednosnim rizicima, percepcijama dominantnih pretnji i njihovim mogućim posledicama, promenljivoj prirodi konflikata i operativnim trendovima. Ovo je sedmi seminar pod okriljem OEBS-a na kojem se razgovara o doktrinarnim promenama i njihovom uticaju na odbrambene strukture u Evropi.

Sportski dogadjaj predsedavajuceg OEBS 2015

U sklopu OEBS tradicije, Stalna misija Republike Srbije pri OEBS organizovala je Sportski dogadjaj predsedavajuceg OEBS, sa kosarkom kao odabranim sportom, imajuci u vidu ovogodisnje Evropsko prvenstvo u kosarci – Eurobasket 2015.

Cilj dogadjaja je bio sirenje medjusobnih veza i unapredjivanje nivoa saradnje izmedju aktera u OEBS, uz stvaranje novih i jacanje vec postojecih prijateljstava.

Sesnaest timova sacinjenih od drzava ucesnica OEBS, Sekretarijata OEBS i Parlamentarne skupstine OEBS takmicili su se u prijateljskoj i zivahnoj atmosferi, a pobednik turnira je tim Crne Gore. Ostali timovi koji su se nasli u “top cetiri” su Srbija, Litvanija i Crna Gora 2.

Ispod cete pronaci slike sa turnira uz koje mozete podeliti uzbudljive trenutke sa ovog sportskog dogadjaja.

foto_1  foto_2  foto_3  foto_4  foto_5  foto_6  foto_7  foto_8  foto_9  foto_10  foto_11  foto_12  foto_13

Članak MSP I.Dačića na internet portalu "Project Syndicate"

Učešće Stalne misije RS pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama na 46. Međunarodnom dobrotvornom bazaru u Beču

Tradicionalni 46. Međunarodni dobrotvorni bazar održan je u Beču 28 i 29. novembra o.g. u organizaciji UNWG (United Nations Women’s Guild).

I ove godine Stalna misija Republike Srbije uzela je učešće na dobrotvornom Međunarodnom bazaru i uz pomoć velikog broja donatora i prijatelja iz R. Srbije uspela da se svojim proizvodima i narodnim rukotvorinama predstavi širokoj međunarodnoj javnosti.

Stalnoj misiji RS u ovoj humanitarnoj akciji pomogle su sledeće kompanije: Vinarija Jelić, Vinarija Milanović, Rubin Kruševac, Etno-food, Zdravo Organik, Swisslion, Galerija Milanović i Turistička organizacija Srbije i dr.

Ostvareni prihod je u celini doniran za pomoć ugroženoj deci širom sveta.

04.10.2014.

Predstavljeni prioriteti predsedavanja Republike Srbije OEBS u oblasti ljudske dimenzije

Prioriteti predsedavanja Republike Srbije OEBS 2015. godine u oblasti ljudske dimenzije predstavljeni su na posebnom događaju organizovanom na marginama Implementacionog sastanka ljudske dimenzije u Varšavi, 30. septembra o.g. Prioritete su predstavili ambasador Dejan Šahović, šef Radne grupe za predsedavanje OEBS, ambasador Vuk Žugić, stalni predstavnik Republike Srbije pri OEBS i ambasador Sanja Milinković, zamenik šefa Stalne Misije RS pri OEBS. Predstavljanju prioriteta su prisustvovali predstavnici delegacija država učesnica OEBS, među kojima su bili i članovi Misije OEBS u Srbiji (OMIS), kao i predstavnici civilnog društva iz Srbije i drugih država učesnica. Implementacioni sastanak ljudske dimenzije OEBS održan je od 22. septembra do 3. oktobra o.g. u Varšavi. Delegaciju Republike Srbije činili su predstavnici Radne grupe za predsedavanje OEBS Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, predstavnici Stalne Misije Republike Srbije pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama u Beču, kao i drugi predstavnici resornih institucija Republike Srbije (Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Ministarstva kulture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva unutrašnjih poslova). Delegacija se u svojim brojnim istupanjima osvrnula na aktivnosti državnih organa Republike Srbije u implementaciji obaveza koje proističu iz dokumenata OEBS. Kao budući predsedavajući, delegacija je isticala preporuke za ukupno unapređenje rada OEBS i jačanje saradnje svih država učesnica u sveobuhvatnoj zaštiti ljudskih prava u regionu OEBS. Predstavnice Ministarstva omladine i sporta, Koordinacionog tela Vlade RS za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti su, u saradnji sa OMIS, predstavile napredak i iskustva Srbije u relevantnim oblastima svog rada.

Prioritete predsedavanja RS u oblasti ljudske dimenzije možete preuzeti ovde

MISIJA OEBS-A U SRBIJI