Content Management Powered by CuteNews
СТАЛНА МИСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРИ ОЕБС И ДРУГИМ МЕЂУНАРОДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА - БЕЧ
| |     latinica | english  
Насловна

 
Адреса
Bartensteingasse 4, Top 14-15
1010 БЕЧ
АУСТРИЈА
Телефон: + 431 / 714-13-45
Факс: + 431 / 714-13-41
E-mail: mission.vienna@mfa.rs

 


Посетите Србију
СИЕПА

 

   
 
Добродошли!

ПРЕДСЕДАВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОЕБС 2015

Завршна реч Њ. Е. господина Ивице Дачића, у својству председавајућег ОЕБС, првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије на МС ОЕБС. 04. децембра 2015, у Београду

Поздравна реч амбасадора

Поштовани посетиоци,


Задовољство ми је да Вам пожелим добродошлицу на интернет страници Сталне мисије Републике Србије при Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и другим међународним организацијама у Бечу.


Наш задатак је да представљамо и заступамо интересе Републике Србије у ОЕБС и у другим међународним организацијама као што су Центар Уједињених нација у Бечу, Међународна агенција за атомску енергију (IAEA), UNIDO, Припремна комисија за Организацију за свеобухватну забрану нуклеарних проба (CTBTO) и др.


После успешног председавања ОЕБС 2015. године настављамо са нашим активним деловањем у Организацији.


Надамо се да ћете на овој интернет страници пронаћи најважније информације о нашим активностима.


Са наше стране, спремни смо да одговоримо на сва питања у вези са нашим радом у Бечу.


Захваљујемо се на интересовању,

Амбасадор
Роксанда Нинчић,
Шеф Сталне мисије и стални представник Републике Србије

 

Фотографски пприказ Србије: аутор Драгољуб Замуровић

  АКТУЕЛНОСТИ ИЗ МИСИЈЕ
 
Министар Дачић учествовао на Министарском савету ОЕБС-а у Братислави, 5-6. децембра 2019. године

Иступање првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на 26. Министарском савету ОЕБС у Братислави, 5-6. децембра 2019. године:

 

„Екселенције,

Поштоване колеге,

Даме и господо,

Приближавамо се крају још једне у низу година током које је наша Организација била суочена са озбиљним и нагомиланим проблемима. Упркос неуморним напорима словачког и претходних председавања да државе учеснице укључе у суштински дијалог који би водио јачању наше Организације и њеном ефикаснијем деловању, а самим тим и повећају безбедност у региону ОЕБС-а, овај циљ је још увек далеко, а „динамика Организације" – дозволите ми да цитирам председавајућег Лајчака - није онаква какву желимо. Добар почетак у проналажењу пута за излазак из ове компликоване ситуације би био да државе учеснице прихвате да није неопходно да сви имамо исте погледе на постојеће проблеме и изазове, али да морамо поштовати наше различитости, показати отвореност да у доброј вери приступимо дијалогу и тежимо компромис у отклањању или бар смањењу безбедносних ризика. Не смемо се одрећи дипломатије, јер то отвара врата сукобима.

Наредна године је симболична из неколико разлога. Обележавамо 75 година од завршетка Другог светског рата, чије лекције не смемо заборавити. Као представник земље која је поднела изузетне жртве у борби против нацизма, имам посебну одговорност и обавезу да нагласим да се ужаси Другог светског рата више никад, ни у једном облику не смеју поновити. С тим у вези, морална обавеза свих нас је да се заједнички боримо против било каквих покушаја релативизације догађаја из Другог светског рата – који се нажалост и данас дешавају на простору ОЕБС-а. У том смислу, Србија посебно подржава усвајање Министарске декларација поводом 75-годишњице завршетка Другог светског рата, чији је била ко-спонзор.

Наредне године, такође, обележавамо усвајање најзначајнијих докумената ОЕБС-а којима су не само постављени темељи наше Организације, већ је и учвршћен међународни поредак, настао након Другог светског рата. Поред обележавања 20 година од усвајања Повеље о европској безбедности, наредне године обележавамо и 45 година од усвајања Хелсиншког завршног акта, који је дефинисао 10 основних принципа регулисања односа између држава, попут једнакости између држава, поштовања територијалног интегритета и суверенитета, неповредивост међународно признатих граница, решавања свих спорова мирним путем кроз обострано прихватљива решења.

Дозволите ми да се накратко осврнем и на ситуацију на Западном Балкану, који је у овом тренутку дубоко разочаран не само успоравањем, већ застојем процеса проширења ЕУ. Оваква ситуација шаље лошу поруку државама региона и погодује јачању радикализма, као и јачању унилатерализма у решавању заједничких проблема.

Дубоко верујем да је, једино кроз компромис, флексибилност и спремност да се уваже и интереси других, а не само сопствени, могуће доћи до одрживих решења за проблеме који су присутни у региону.

И поред оваквог приступа Републике Србије, морам да укажем да је дијалог Београда и Приштине блокиран већ дуже од годину дана. Приштински политичари су својим неодговорним, унилатералним потезима, попут увођења такси од 100 посто на робу из централне Србије, не само угрозили опстанак и права српске заједнице на КиМ и прекршили регионални CEFTA споразум о слободној трговини, већ су онемогућили постизање компромисног и одрживог решења са којим се ни једна страна не би осећала као победник или побеђени. У циљу проналажења оваквог решења, очекујемо да и међународна заједница утиче на нове приштинске власти да укину ову једнострану меру и да се у доброј вери врати дијалогу као једином начину за решавање проблема у Покрајини.

Хвала!"


Амбасадор Филиповић и генерал-мајор Мојсиловић на Годишњој прегледној безбедносној конференцији ОЕБС

Делегација Републике Србије, коју су предводили в.д. помоћника  министра спољних послова за безбедносну политику амбасадор Бранимир Филиповић и помоћник министра одбране за политику одбране генерал-мајор Милан Мојсиловић, учествовала је на Годишњој прегледној безбедносној конференцији ОЕБС, одржаној од 26. до 28. јуна у Бечу.
 
Ова конференција се одржава сваке године, сагласно одлуци Министарског савета из децембра 2002. године и представља најзначајнији скуп ОЕБС-а у политичко-војној димензији.
 
У току тродневног рада размотрена су питања европске безбедности и размењена мишљења о кључним безбедносним изазовима  и доприносу који даје ОЕБС у суочавању са  њима. Одржане су посебне сесије посвећене обезбеђивању стабилности у региону ОЕБС-а у контексту развоја ситуације у Украјини; изградњи безбедности и поверења у региону ОЕБС-а, структурном  дијалогу; управљању кризама и постконфликтној рехабилитацији, контроли наоружања и изазовима које доносе миграције и транснационалне претње.


 
Амбасадор Филиповић и генерал Мојсиловић учествовали су и излагали приликом отварања скупа и на сесијама посвећеним структуралном  дијалогу, контроли наоружања и изазовима које доносе миграције и транснационалне претње, као и тероризам. 

 


Улога Споразума о под-регионалној контроли наоружања у изградњи поверења на Западном Балкану

 

Постигнути резултати Споразума о под-регионалној контроли наоружања разматрани су на састанку Форума за Безбедносну сарадњу 25. октобра 2017. године у Бечу. Споразум служи као оквир за сарадњу БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србију у промовисању мира и стабилности у региону.

 

Бранимир Филиповић, помоћник министра спољних послова за безбедносну политику, истакао је да Споразум представља значајан додатни фактор у контексту консолидације помирења, безбедности и стабилности у региону. Такође је изјавио да Споразум представља успешан модел пост-конфликтне рехабилитације, који може бити искоришћен у решавању конфликата у другим регионима ОЕБС, под условом да све стране конфликта покажу спремност за спровођење постигнутих договора.

 

Филиповић је такође подвукао да су постигнути успеси у оквиру режима контроле наоружања, резултат првенствено политичке воље држава потписница да се достигну циљеви дефинисани у Споразуму. Указао је на значајну ОЕБС-а и подршку пружену од стране држава Контакт-групе – САД, Руске Федерације, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије. Ове земље, које деле статус верификатора, настављају да прате имплементацију Споразума.

 

Оквир за преговоре о Споразуму о под-регионалној контроли наоружања, потписаном 1996. године, успостављен је на основу Члана IV, Анекса 1-Б Дејтонског мировног споразума, те је познатији као Споразум о Члану IV. Главне одредбе Споразума ограничавају набавку пет категорија наоружања, укључујући тенкове, артиљеријско наоружање (преко калибра 75мм), оклопна возила, борбене авионе и борбене хеликоптере.

 





Све вести

 
Министарство спољних послова
Дневне вести 
Саопштења 
Фото галерија 


Народна скупштина

Председник Републике Србије

Влада Србије

Министарство спољних послова