O Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) predstavlja najveću regionalnu međunarodnu organizaciju koja se bavi pitanjima sveobuhvatne bezbednosti, osnovanu u skladu sa Poglavljem VIII Povelje Ujedinjenih nacija. Ona danas okuplja 57 država učesnica sa prostora Severne Amerike, Evrope i Azije. Predstavlja forum za politički dijalog o širokom spektru pitanja vezanih za bezbednost, uzetu u najširem obliku, kroz prizmu vojno-političke, ekonomsko-ekološke i ljudske dimenzije.

Koreni OEBS-a sežu u sedamdesete godine XX veka, kada je na Konferenciji za bezbednost i saradnju u Evropi – KEBS (1973-1975), usvojen Helsinški završni akt, koji se, iako ne poseduje pravno obavezujuću snagu, smatra jednim od ključnih političkih akata koji su obeležili jednu epohu. Pariskom poveljom za novu Evropu, donetom 1990. godine, određen je novi pravac delovanja KEBS-a, uz formiranje stalnih organa i autonomnih institucija (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) 1991. godine, Visoki komesar za nacionalne manjine 1992. godine, Predstavnik za slobodu medija 1997. godine). Na Samitu održanom u decembru 1994. godine u Budimpešti, KEBS menja ime u Organizaciju za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). 

OEBS predstavlja atipičnu međunarodnu organizaciju, budući da joj nedostaju neki od elemenata karakterističnih za međunarodne subjekte tog tipa. Tako OEBS ne poseduje osnivački ugovor u formi pravnog akta koji bi države potpisale i ratifikovale, odnosno iz koga bi proisticale pravne obaveze, već funkcioniše na osnovu političkih dokumenta, koji nisu pravno obavezujući. Ovoj međunarodnoj organizaciji nedostaje i odgovarajući pravni status, odnosno kapacitet da zaključuje međunarodne ugovore i poseduje odgovarajuće privilegije i imunitete. Stoga je pojedini i ne smatraju međunarodnom organizacijom u pravom smislu, već prvenstveno mehanizmom za unapređenje regionalnog mira i sveobuhvatne bezbednosti. Međutim, u praksi su se nedostatak pravnog statusa i nepostojanje pravne obaveznosti odluka OEBS-a pokazali i kao prednost, jer su do punog izražaja došli upravo neformalni aspekti u odlučivanju i delovanju, koji su ovu organizaciju načinili veoma fleksibilnom u izvršenju bezbednosnih zadataka, koji pokrivaju sve faze ciklusa unutrašnjih i prekograničnih konflikata, uključujući rano upozorenje, preventivnu diplomatiju, pregovaranje, rešavanje sukoba i postkonfliktnu rehabilitaciju.

U poređenju sa drugim međunarodnim organizacijama u čijem je krugu delovanja i bezbednosna komponenta, specifičnosti OEBS-a se tiču brojnosti zemalja članica, postojanja evroatlantske i evroazijske komponente, sveobuhvatnosti mandata, fleksibilnosti unutrašnje organizacije, kao i razgranatosti i raznovrsnosti operacija i misija na terenu.

Odluke od najvećeg strateškog i političkog značaja za Organizaciju donose se na Samitima šefova država učesnica OEBS, koji se organizuju periodično, u cilju ustanovljenja ključnih zadataka u periodu koji predstoji i određivanja prioriteta na najvišem političkom nivou. Do sada je održano sedam Samita, a poslednji je organizovan je u Astani (Kazahstan), 2010. godine. Ministarski savet je centralno telo za donošenje odluka i forum za političke konsultacije u okviru OEBS o svim pitanjima relevantnim za Organizaciju. Uobičajeno je da se Ministarski savet sastaje jednom godišnje u državi koja u toj godini predsedava, iako su mogući i vanredni sastanci ovog tela ukoliko države učesnice tako odluče.

Redovne političke konsultacije, na nivou ambasadora, odvijaju se na sednicama Stalnog saveta, koji predstavlja glavno telo OEBS-a za donošenje odluka o tekućim pitanjima. Stalni savet ima značajnu ulogu u podsticanju i unapređenju dijaloga među državama učesnicama i predstavlja priliku za razmenu mišljenja. Pored Stalnog saveta, jednom nedeljno se održavaju i sastanci Foruma za bezbednosnu saradnju, u okviru kojeg države učesnice donose odluke u pogledu vojnih aspekata bezbednosti na prostoru OEBS, posebno u vezi sa merama za izgradnju bezbednosti i poverenja. Od 2007. godine aktivna su i tri komiteta, od kojih svaki pokriva jednu dimenziju. Takođe, postoji i niz neformalnih radnih grupa i tela koji se uspostavljaju kao okvir za dijalog o temama od posebnog interesa.

Politička odgovornost za rad OEBS nalazi se u rukama predsedavajućeg Organizaciji – ministra spoljnih poslova zemlje koja predsedava Organizaciji. Ministarski savet OEBS donosi odluku o budućem predsedavajućem na osnovu istaknute kandidature zainteresovanih država učesnica, a predsedavanje traje godinu dana. Zadatak predsedavajućeg je da koordinira proces donošenja odluka i odredi prioritete Organizacije za godinu u kojoj predsedava. Predsedavajućem podršku pružaju prethodni i budući predsedavajući, koji zajedno čine Trojku OEBS, kao i Sekretarijat OEBS, na čelu sa generalnim sekretarom, koji pruža tehničku podršku i obezbeđuje kontinuitet rada Organizacije.

Delokrug aktivnosti OEBS-a podeljen je u tri dimenzije: vojno-političku, ekonomsko-ekološku i ljudsku dimenziju. Vojno-politička dimenzija obuhvata vojne i nevojne aspekte bezbednosti. U pogledu vojnih pitanja, OEBS nastoji da stvori veću otvorenost, transparentnost i saradnju u oblastima kontrole naoružanja i sprečavanja proliferacije, kao i da uspostavi sistem razmene vojnih informacija i širenje vojnih kontakata. Polja delovanja Organizacije uključuju reformu sektora bezbednosti i bezbedno skladištenje i uništavanje malog i lakog naoružanja i konvencionalne municije. Na širem planu OEBS se bavi bezbednosnim izazovima koji predstavljaju prekogranične pretnje poput terorizma, radikalizacije i nasilnog ekstremizma, nelegalnih migracija, organizovanog kriminala, visoko-tehnološkog kriminala, trgovine drogom, oružjem i ljudima. Navedeni bezbednosni izazovi predstavljaju nevojne aspekte bezbednosti. Ekonomska pitanja i zaštita životne sredine, kao važni faktori izgradnje bezbednosti, razmatraju se u okviru ekonomsko-ekološke dimenzije (EED). OEBS pruža pomoć u promovisanju dobrog upravljanja i borbe protiv korupcije i pranja novca, podizanju ekološke svesti, deljenju prirodnih resursa i dobrom upravljanju otpadom. Ljudska prava i osnovne slobode, kao osnove stabilnosti svakog društva, predmet su ljudske dimenzije. OEBS pomaže državama učesnicama u izgradnji i unapređenju demokratskih institucija i vladavine prava, održavanju transparentnih, demokratskih izbora, poštovanju ljudskih prava, slobode medija i prava pripadnika nacionalnih manjina i promociji tolerancije i nediskriminacije.

Saradnja sa državama učesnicama odvija se posredstvom Sekretarijata i njegovih relevantnih organizacionih jedinica, autonomnih institucija OEBS (ODIHR, Predstavnika za slobodu medija i Visokog komesara za nacionalne manjine), kao i terenskih operacija.

U nadležnosti ODIHR spadaju: praćenje i unapređenje demokratskih izbora, savetodavna uloga u donošenju zakona kao i podrška u uspostavljanju demokratskih institucija i ljudskih prava i jačanju civilnog društva. Funkcija Visokog komesara za nacionalne manjine OEBS uspostavljena je kao instrument ranog reagovanja na etnički uzrokovane napetosti koje imaju potencijal da prerastu u konflikt unutar regiona OEBS. U tom smislu, funkcioniše kao instrument preventivne diplomatije. Predstavnik za slobodu medija zadužen je za pružanje pomoći nacionalnim vladama u unapređenju slobode, nezavisnosti i pluralizma medija. Ovlašćen da nadgleda razvoj i stanje medija i medijskih sloboda državama učesnicama, kao i da reaguje na slučajeve kršenja relevantnih principa.

OEBS misije na terenu, kojih ima ukupno 12 u regionima Jugoistočne i Istočne Evrope, Južnog Kavkaza i Centralne Azije, podržavaju države domaćine u sprovođenju preuzetih obaveza u okviru OEBS-a, kroz projekte kreirane prema njihovim potrebama.

Jedna od aktivnosti OEBS-a je i rešavanje dugotrajnih sukoba kroz dogovorene pregovaračke formate, gde spadaju: Mirovni proces u Pridnjestrovlju, čiji je cilj postizanje sveobuhvatnog političkog rešenja sukoba oko Pridnjestrovlja, Minsk grupa, koja radi na pronalaženju mirnog pregovaračkog rešenja za sukob oko Nagorno-Karabaha i Međunarodni ženevski pregovori o posledicama sukoba u Gruziji, kojima OEBS zajednički predsedava sa UN i EU.