О Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)

Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) представља највећу регионалну међународну организацију која се бави питањима свеобухватне безбедности, основану у складу са Поглављем VIII Повеље Уједињених нација. Она данас окупља 57 држава учесница са простора Северне Америке, Европе и Азије. Представља форум за политички дијалог о широком спектру питања везаних за безбедност, узету у најширем облику, кроз призму војно-политичке, економско-еколошке и људске димензије.

Корени ОЕБС-а сежу у седамдесете године XX века, када је на Конференцији за безбедност и сарадњу у Европи – КЕБС (1973-1975), усвојен Хелсиншки завршни акт, који се, иако не поседује правно обавезујућу снагу, сматра једним од кључних политичких аката који су обележили једну епоху. Париском повељом за нову Европу, донетом 1990. године, одређен је нови правац деловања КЕБС-а, уз формирање сталних органа и аутономних институција (Канцеларија за демократске институције и људска права (ОДИХР) 1991. године, Високи комесар за националне мањине 1992. године, Представник за слободу медија 1997. године). На Самиту одржаном у децембру 1994. године у Будимпешти, КЕБС мења име у Организацију за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС). 

ОЕБС представља атипичну међународну организацију, будући да јој недостају неки од елемената карактеристичних за међународне субјекте тог типа. Тако ОЕБС не поседује оснивачки уговор у форми правног акта који би државе потписале и ратификовале, односно из кога би проистицале правне обавезе, већ функционише на основу политичких документа, који нису правно обавезујући. Овој међународној организацији недостаје и одговарајући правни статус, односно капацитет да закључује међународне уговоре и поседује одговарајуће привилегије и имунитете. Стога је поједини и не сматрају међународном организацијом у правом смислу, већ првенствено механизмом за унапређење регионалног мира и свеобухватне безбедности. Међутим, у пракси су се недостатак правног статуса и непостојање правне обавезности одлука ОЕБС-а показали и као предност, јер су до пуног изражаја дошли управо неформални аспекти у одлучивању и деловању, који су ову организацију начинили веома флексибилном у извршењу безбедносних задатака, који покривају све фазе циклуса унутрашњих и прекограничних конфликата, укључујући рано упозорење, превентивну дипломатију, преговарање, решавање сукоба и постконфликтну рехабилитацију.

У поређењу са другим међународним организацијама у чијем је кругу деловања и безбедносна компонента, специфичности ОЕБС-а се тичу бројности земаља чланица, постојања евроатлантске и евроазијске компоненте, свеобухватности мандата, флексибилности унутрашње организације, као и разгранатости и разноврсности операција и мисија на терену.

Одлуке од највећег стратешког и политичког значаја за Организацију доносе се на Самитима шефова држава учесница ОЕБС, који се организују периодично, у циљу установљења кључних задатака у периоду који предстоји и одређивања приоритета на највишем политичком нивоу. До сада је одржано седам Самита, а последњи је организован је у Астани (Казахстан), 2010. године. Министарски савет је централно тело за доношење одлука и форум за политичке консултације у оквиру ОЕБС о свим питањима релевантним за Организацију. Уобичајено је да се Министарски савет састаје једном годишње у држави која у тој години председава, иако су могући и ванредни састанци овог тела уколико државе учеснице тако одлуче.

Редовне политичке консултације, на нивоу амбасадора, одвијају се на седницама Сталног савета, који представља главно тело ОЕБС-а за доношење одлука о текућим питањима. Стални савет има значајну улогу у подстицању и унапређењу дијалога међу државама учесницама и представља прилику за размену мишљења. Поред Сталног савета, једном недељно се одржавају и састанци Форума за безбедносну сарадњу, у оквиру којег државе учеснице доносе одлуке у погледу војних аспеката безбедности на простору ОЕБС, посебно у вези са мерама за изградњу безбедности и поверења. Од 2007. године активна су и три комитета, од којих сваки покрива једну димензију. Такође, постоји и низ неформалних радних група и тела који се успостављају као оквир за дијалог о темама од посебног интереса.

Политичка одговорност за рад ОЕБС налази се у рукама председавајућег Организацији – министра спољних послова земље која председава Организацији. Министарски савет ОЕБС доноси одлуку о будућем председавајућем на основу истакнуте кандидатуре заинтересованих држава учесница, а председавање траје годину дана. Задатак председавајућег је да координира процес доношења одлука и одреди приоритете Организације за годину у којој председава. Председавајућем подршку пружају претходни и будући председавајући, који заједно чине Тројку ОЕБС, као и Секретаријат ОЕБС, на челу са генералним секретаром, који пружа техничку подршку и обезбеђује континуитет рада Организације.

Делокруг активности ОЕБС-а подељен је у три димензије: војно-политичку, економско-еколошку и људску димензију. Војно-политичка димензија обухвата војне и невојне аспекте безбедности. У погледу војних питања, ОЕБС настоји да створи већу отвореност, транспарентност и сарадњу у областима контроле наоружања и спречавања пролиферације, као и да успостави систем размене војних информација и ширење војних контаката. Поља деловања Организације укључују реформу сектора безбедности и безбедно складиштење и уништавање малог и лаког наоружања и конвенционалне муниције. На ширем плану ОЕБС се бави безбедносним изазовима који представљају прекограничне претње попут тероризма, радикализације и насилног екстремизма, нелегалних миграција, организованог криминала, високо-технолошког криминала, трговине дрогом, оружјем и људима. Наведени безбедносни изазови представљају невојне аспекте безбедности. Економска питања и заштита животне средине, као важни фактори изградње безбедности, разматрају се у оквиру економско-еколошке димензије (ЕЕД). ОЕБС пружа помоћ у промовисању доброг управљања и борбе против корупције и прања новца, подизању еколошке свести, дељењу природних ресурса и добром управљању отпадом. Људска права и основне слободе, као основе стабилности сваког друштва, предмет су људске димензије. ОЕБС помаже државама учесницама у изградњи и унапређењу демократских институција и владавине права, одржавању транспарентних, демократских избора, поштовању људских права, слободе медија и права припадника националних мањина и промоцији толеранције и недискриминације.

Сарадња са државама учесницама одвија се посредством Секретаријата и његових релевантних организационих јединица, аутономних институција ОЕБС (ОДИХР, Представника за слободу медија и Високог комесара за националне мањине), као и теренских операција.

У надлежности ОДИХР спадају: праћење и унапређење демократских избора, саветодавна улога у доношењу закона као и подршка у успостављању демократских институција и људских права и јачању цивилног друштва. Функција Високог комесара за националне мањине ОЕБС успостављена је као инструмент раног реаговања на етнички узроковане напетости које имају потенцијал да прерасту у конфликт унутар региона ОЕБС. У том смислу, функционише као инструмент превентивне дипломатије. Представник за слободу медија задужен је за пружање помоћи националним владама у унапређењу слободе, независности и плурализма медија. Овлашћен да надгледа развој и стање медија и медијских слобода државама учесницама, као и да реагује на случајеве кршења релевантних принципа.

ОЕБС мисије на терену, којих има укупно 12 у регионима Југоисточне и Источне Европе, Јужног Кавказа и Централне Азије, подржавају државе домаћине у спровођењу преузетих обавеза у оквиру ОЕБС-а, кроз пројекте креиране према њиховим потребама.

Једна од активности ОЕБС-а је и решавање дуготрајних сукоба кроз договорене преговарачке формате, где спадају: Мировни процес у Придњестровљу, чији је циљ постизање свеобухватног политичког решења сукоба око Придњестровља, Минск група, која ради на проналажењу мирног преговарачког решења за сукоб око Нагорно-Карабаха и Међународни женевски преговори о последицама сукоба у Грузији, којима ОЕБС заједнички председава са УН и ЕУ.