Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) predstavlja najveću regionalnu međunarodnu organizaciju osnovanu u skladu sa Glavom VIII Povelje Ujedinjenih nacija. Ona danas okuplja 57 država učesnica sa prostora Severne Amerike, Evrope i Azije, ili kako se rečnikom OEBS to popularno kaže, prostire se od “Vankuvera do Vladivostoka”. Smatra se netipičnom međunarodnom organizacijom, s obzirom da nema osnivački ugovor u formi pravnog akta koji bi države potpisale i ratifikovale, ali funkcioniše na osnovu većeg broja značajnih dokumenata, koji su politički, ali ne i pravno obavezujući. Odluke se donose konsenzusom (usaglašavanjem), što omogućava da sve države učesnice imaju jednako pravo glasa. Aktivnosti OEBS se zasnivaju na sveobuhvatnom konceptu bezbednosti i sprovode se kroz tri dimenzije – vojno-političku, ekonomsko-ekološku i ljudsku dimenziju, a postoji i niz višedimenzionalnih aktivnosti.
Istorija OEBS počinje sazivanjem Konferencije za bezbednost i saradnju u Evropi (1973-1975), koja je u leto 1975 rezultirala donošenjem Helsinškog završnog akta, jednog od ključnih političkih dokumenata koji su obeležili 20. vek. Ovaj dokument se smatra jednim od najvažnijih dokumenata posle Povelje UN. Tek nakon usvajanja Pariske povelje 1990. godine dolazi do obrazovanja stalnih organa KEBS, a u narednim godinama uspostavljen je veći broj tela i institucija (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava 1991. godine, Visoki komesar za nacionalne manjine 1992. godine, Predstavnik za slobodu medija 1997. godine), uključujući i Sekretarijat na čijem čelu se nalazi generalni sekretar. U decembru 1994. godine, na Samitu KEBS u Budimpešti, doneta je odluka o preimenovanju iz konferencije u organizaciju.
Najviše telo za donošenje odluka u OEBS je Samit šefova država i vlada država učesnica, koji usvaja strateške odluke za rad Organizacije i postavlja njene prioritete na najvišem političkom nivou. Do sada je održano sedam Samita, a poslednji je bio u Astani (Kazahstan), 2010. godine. Ministarski savet je centralno telo za donošenje odluka i forum za političke konsultacije u okviru OEBS o svim pitanjima relevantnim za Organizaciju. Uobičajeno je da se Ministarski savet sastaje jednom godišnje u državi koja u toj godini predsedava, iako su mogući i vanredni sastanci ovog tela ukoliko države učesnice tako odluče.
Stalni dijalog i pregovori se odvijaju u Beču, gde se stalni predstavnici država učesnica i partnera za saradnju sastaju jednom nedeljno na zasedanju Stalnog saveta, tela koje, pored toga što donosi odluke, predstavlja i forum za dijalog o aktuelnim temama od važnosti za bezbednost. Pored Stalnog saveta, jednom nedeljno se održavaju i sastanci Foruma za bezbednosnu saradnju, u okviru kojeg države učesnice donose odluke u pogledu vojnih aspekata bezbednosti na prostoru OEBS, posebno u vezi sa merama za izgradnju bezbednosti i poverenja. Od 2007. godine aktivna su i tri komiteta, od kojih svaki pokriva jednu dimenziju. Takođe, postoji niz neformalnih radnih grupa i tela koji se uspostavljaju kao okvir za dijalog o temama od posebnog interesa.
Politička odgovornost za rad OEBS nalazi se u rukama predsedavajućeg Organizacije – ministra inostranih poslova zemlje koja predsedava Organizacijom. Ministarski savet OEBS donosi odluku o budućem predsedavajućem na osnovu istaknute kandidature zainteresovanih država učesnica, a predsedavanje traje godinu dana. Zadatak predsedavajućeg je da koordinira proces donošenja odluka i odredi prioritete Organizacije za godinu u kojoj predsedava. Predsedavajućem podršku pružaju prethodni i budući predsedavajući, koji zajedno čine Trojku OEBS, kao i Sekretarijat OEBS, na čelu sa generalnim sekretarom, koji pruža tehničku podršku i obezbeđuje kontinuitet rada Organizacije.
Posebna odlika OEBS su misije na terenu. koje se uspostavljaju na poziv država domaćina, a njihovi mandati moraju biti dogovoreni konsenzusom država učesnica. Aktivnosti ovih misija usmerene su na jačanje kapaciteta država domaćina u oblastima policije, manjinskih prava, reforme pravosudnog sistema, vladavine prava i slobode medija, kroz implementaciju konkretnih projekata, usklađenih sa potrebama država učesnica. Trenutno postoji 16 ovakvih misija na terenu u regionima Jugoistočne Evrope, Istočne Evrope, Južnog Kavkaza i Centralne Azije.
Republika Srbija je članica OEBS od 10. novembra 2000. godine (kao država sukcesor Savezne Republike Jugoslavije), a 27. novembra 2000. godine, na sastanku Ministarskog saveta OEBS u Beču, potpisivanjem osnovnih dokumenata OEBS prihvatila je sve norme, standarde i obaveze koje iz tih dokumenata proizilaze. Aktivno učestvuje u svim aktivnostima OEBS, kao i radu Parlamentarne skupštine OEBS. Kao zemlja na putu pristupanja EU, posvećena je saradnji sa OEBS posebno kada je reč o procesu reformi i postizanja visokih demokratskih standarda. Saradnja Republike Srbije sa Misijom OEBS u Srbiji, koja je otvorena 2001. godine, se u Organizaciji često ističe kao primer partnerske saradnje između države domaćina i jedne misije na terenu.
Kruna višegodišnjeg aktivnog učešća u radu Organizacije, bilo je predsedavanje Srbije tokom 2015. godine. Srbija je došla na čelo organizacije u jednom od najtežih momenata u njenoj istoriji, koji je prouzrokovan krizom u i oko Ukrajine. Tokom predsedavanja, aktivnosti Srbije su bile usmerene u pravcu premošćavanja jaza između ''istoka'' i ''zapada'' i ponovnog uspostavljanja dijaloga. Naše predsedavanje, koje je od strane država učesnica OEBS pozitivno ocenjeno, značajno je doprinelo ugledu i promociji Srbije i pokazalo da ona poseduje kapacitete za složene zadatke na međunarodnoj sceni.
Sastanak Ministarskog saveta OEBS, koji se redovno organizuje krajem svake kalendarske godine, održan je u Beogradu, 3 – 4. decembra 2015. godine, uz učešće 44 ministra i 5 zamenika ministara spoljnih poslova. Na Ministarskom savetu usvojena su sledeća dokumenta: Ministarska deklaracija o aktivnostima OEBS u cilju podrške globalnim naporima protiv svetskog problema droge, Ministarska deklaracija o jačanju aktivnosti OEBS u okviru borbe protiv terorizma, Ministarska deklaracija o sprečavanju i borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije koji vode u terorizam, Ministarska izjava o pregovorima o Pridnjestrovlju u formatu „5+2“ i Deklaracija o mladima i bezbednosti.
